Stari Egipat je bio poznat po očuvanju ženske mladosti i lepote. Faraoni su alou smatrali eliksirom dugovečnosti. Po starom običaju, na obredu sahrane žrtvovali su alou kao simbol dugovečnosti. Kako su alou sadili kraj puta do Doline kraljeva i oko piramida, faraone je ova biljka pratila i na drugi svet. Zadatak joj je bio da ih hrani i da ih leči na dugom putu večnosti. Kada je biljka procvetala, bio je to znak da je pokojnik stigao do krajnjeg cilja. I sveštenici su alou koristili tokom rituala sahranjivanja i mešali su je kao „besmrtnu biljku“ u balsam za očuvanje tela. Stari Egipćani su alou poštovali zbog svojih kozmetičkih svojstava. Prema legendi, Kleopatra je svoju prekrasnu kožu i oči mogla da zahvali preparatu, koji joj je nubijski rob pripremao od aloe i njim se redovno negovala. Veruje se da je kraljica Nefertete svoju neverovatnu lepotu održavala kupkom od mešavine aloinog biljnog mesa i magarećeg mleka.
Nauka U Službi Prirode 