Drevni Grci i Rimljani su aloju smatrali eliksirom dugovečnosti, ali je malo njih znalo da razlikuje crvenkasto-žuti sok, koji se nalazi odmah ispod spoljašnje kore listova, od providnog gela koji se nalazi u bujnoj sredini. Nektar od aloe, koji se nalazi u pericikličnim ćelijama aloe, veoma je delotvoran u vezi žuči i želuca, deluje laksativno i dobro čisti creva. Uz sva ta dobra svojstva biljno meso je ipak najkorisniji deo biljke. Aloa gel zaustavlja krvarenje, smanjuje upale, umiruje i ima baktericidno, lekovito i fungicidno dejstvo. Efikasno uklanja svrab, smanjuje bol prilikom uboda insekata i deluje kao blag anestetik. Smanjuje temperaturu, ublažava opstipaciju, proširuje kapilare i pročišćava krv. U lečenju kožnih bolesti, Aloe vera gel odlično obnavlja tkivo kože, apsorbuje mrtve ćelije, vlaži suvu kožu i veoma se lako probija u dermis da bi razvio svoje dejstvo.
Gel iz listova i krema od Aloe vere koja se izrađuje od listova služi kao oblog za opekotine, ozlede i ubode od insekata.
U proteklih pola stoleća naučnici su obogatili već poznatu listu svojstava aloe novim saznanjima. Oralno uzimanje mesnatog tkiva Aloe vere pokazalo se kao izvrstan biološki regulator i stimulator imunog sistema. Nekoliko američkih lekara je postiglo izvrsne rezultate u lečenju raka i SIDE.
Nauka U Službi Prirode 